Obaveze i problemi na ličnom i profesionalnom planu mogu uzrokovati nelagodnost, stres i na kraju – zdravstvene probleme. Ponekad se dešava da, bez obzira na pokušaje opuštanja, vi se i dalje osećate frustrirano i nemoćno. Dokle ćete moći tako? Kada stvari izgledaju prilično loše pravi je znak da vam treba psihoterapija.
Na našim prostorima i dalje vlada mišljenje da su ljudi koji traže pomoć u ovom obliku slabi, nesposobni, a i pomalo lenji. Da li je to zaista tačno? Uzmimo u obzir zemlje Zapada na koje se često ugledamo i gledamo ih na televiziji. Možemo videti da je kod njih sasvim normalno ići na terapiju, pa čak i poželjno – toliko poželjno da je postalo trend. Kod nas i dalje poseta psihologu ili psihijatru prati određena stigma, ali je terapija i te kako preporučljiva. Evo zbog čega.
Zašto vam je potrebna psihoterapija
Kada stresan način života postane vaša svakodnevica, to počinje da se vidi na vama. Tada od drugih često možete čuti onu poznatu “Ne valja sve držati u sebi”. Ali kome reći i ko će dati dobar savet? Na scenu stupa stručno lice i psihoterapija.
Psihoterapija je “skup postupaka kojima se pruža pomoć ljudima sa psihičkim problemima. Ona može da bude usmerena na nesvesne, potisnute sadržaje koji se ispoljavaju u vidu različitih simptoma (strahovi, prisilne misli i radnje, telesne tegobe), može da se odnosi i na doživljaj sebe i svog mesta u svetu.” (Izvor: Društvo psihologa Srbije)
Imajući ovu definiciju u vidu, možemo shvatiti da je terapija idealno mesto (prilika) da dođete do pravog razloga vaših problema i nervoze. Rad sa stručnjakom ima brojne prednosti a neke od njih su:
- dobijate mogućnost da neko sagleda vaše probleme objektivno i navede vas da dođete do prave odluke,
- otkrivate uzrok problema koje ni ne znate da imate,
- ulazite u podsvesne motive vaših radnji i dela i tumačenje njihovih posledica na život,
- bolje upoznajete sebe što kasnije doprinosi boljem kvalitetu života,
- učite iz svojih grešaka uz vođstvo stručnog lica.
Stresovi i neugodnosti kojima ste izloženi mogu imati koren u ličnom ili profesionalnom životu. Da biste znali koji aspekat da targetirate kada je u pitanju psihoterapija, morate “Kopati dublje”. Što se tiče karijere, rada i profesionalnog usavršavanja, važno je obratiti pažnju na izgaranje na poslu, kao jedan od najčešćih simptoma prekomernog stresa i povoda za savetovanje sa stručnjakom.
Sindrom izgaranja na poslu
Izgaranje na poslu je “progresivni gubitak idealizma, energije i smislenosti vlastitog rada kao rezultat frustracija i stresa na poslu. Izgaranje na poslu nije isto što i umor. Umor ne uključuje promene stavova prema poslu i ponašanje prema klijentima.” (Izvor: Poslovi Infostud)
Prema istom izvoru, postoje određene faze kroz koje prođe svako ko pati od ovog sindroma, a to su:
- idealistički entuzijazam
- stagnacija
- frustracija i
- apatija.
Kroz ove faze pogođeni subjekt se kreće od entuzijazma i velike energije po dolasku na neko radno mesto, preko frustracije kada stvari ne idu kako treba uprkos njegovom trudu, pa sve do potpune apatije.
Važno je reći da je Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) u junu mesecu 2019. godine unela u svoj priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti i sindrom izgaranja na poslu. To znači da će medicinski radnici moći da ga i zvanično dijagnostifikuju kao bolest. (Izvor: World Health Organization)
Razlike između psihološke i psihijatrijske terapije
Razlike između raznih oblika psihoterapije potiču od osobe koja ih vodi. Najpre možete odabrati da li želite da idete na terapiju kod psihologa ili psihijatra. Osnovne razlike između njihovih terapija potiču od razlika između njihovih metodologija, pa tako se psihijatri oslanjaju na lečenje psihičkih oboljenja uz pomoć lekova, dok se psiholozi fokusiraju na lečenje problema bez medikamenata.
Međutim, to ne mora biti opšte pravilo. Postoje situacije u kojima psiholog može davati lekove, ali i one u kojima će psihijatar izbegavati izdavanje istih, To će sve zavisiti od konkretnog problema i stručnjaka.
Neka opšta generalizacija je da se kod psihičkih poremećaja tipa šizofrenije, manije, bipolarnosti i slično preporučuje poseta psihijatru, dok je za anksiozne i depresivne ličnosti najbolje da se obrate psihologu.
I psihičko zdravlje je važno!
Na početku teksta smo spomenuli da psihički problemi mogu biti uzročnici i problema u telesnom zdravlju, kao i pokretači mnogih bolesti. Ukoliko imamo na umu da je svaka osoba spoj tela i psihe i da je telesno vežbanje osnova dugovečnosti, možemo reći i da je održavanje psihičke stabilnosti osnova zdravog razmišljanja i psihičkog stanja.
Kada sve ovo uzmemo u obzir, nameće se zaključak da je psihoterapija svakako potreba modernog doba i da treba da postane redovna praksa svakoga ko je odgovoran po pitanju zdravlja.
Kako se ophodite prema svom organizmu – on će vam tako i vratiti. Ipak neke stvari se ne mogu predvideti. Životno osiguranje vam omogućava da obezbedite sve one do kojih vam je stalo, u slučaju da se vama nešto dogodi. To je dodatna doza sigurnosti i pokazatelj brige za bližnje. Detalje o uslovima i premijama možete dobiti uz pomoć našeg kalkulatora.
